Ako su nekoga boljela leđa onda bi se uveče prije spavanja pomazao rakijom.
Ako bi zabolio stomak, pogotovo djecu, izmasirao bi se mlakim maslinovim uljem lagano u krug.
Ako bi zaboljelo grlo krpicu namočenu rakijom zamotati oko grla a onda preko nje jednu suhu prije spavanja.
Za lomove i isčašenja imali smo u selu čovjeka, koji je namještao bolje nego doktor. Zvao se Misača (Miho Sturica).
Djeca bi često pala pa bi razbili glavu ili koljeno, rana bi se očistila krpicom iz rakije. Boljelo je ali je trebalo dizinficirati ranu.
Za udarac koji nije imao otvorenu ranu u veče bi se napravilo ovako: Na krpu istući glavicu luka, obilato posuti krupnom soli i poškropiti rakijom. To se stavljalo na udarac dvije noći uzastopno. Za starije osobe skupilo bi se rakova u moru, istuklo u krpi i stavilo na udarac. Ranije su se stavljale pijavice da isišu bolesnu krv.
Imali smo kupicu u obliku oka pa ako je upao trunak u oko u kupicu se ulije vode pa se ispere.
Osto rusato pravilo se od latica posebne ruže namočene u osto. Ako bi kome bila slabost dalo bi se da nekoliko puta pomiriše.
Na čir se stavljao Bobovnik. To je posebna biljka širokog debelog lista, malo bi se ugrijala, ogulio list te oguljeni list stavio na čir.
Kada boli uho: ako bi netko kopajući u polju našao tek izlegnute mišiće odma bi se mišići stavili u maslinovo ulje. Kada odstoji nekoliko dana kapnulo bi se u uho po jednu kap.
U Cavtatu je imao ordinaciju dr. Ivo Bobić. Ako je u selu netko bio jako bolestan onda bi se išlo po doktora s konjem. Tako bi iz Cavtata čovjek doveo doktora na konju, a tako bi ga i vratio kući u Cavtat. Obično je tada bolest uznapredovala tako da ni doktor nije mogao pomoći.
Žene su djecu rađale kod kuće a u Cavtatu je bila babica (primalja) koja je dolazila da pomogne oko porođaja. Zvala se Anka Matić.