Pero je živio sa porodicom u donjim Mlinima vrlo siromašno. Imao je mlinicu za brašno što mu je bio jedini prihod. Morao se snalaziti kako prehraniti porodicu. O njemu i njegovom osebujnom životu prepričavaju se mnoge priče.

U blizini je živjela i gospođa Mare Jelić, vrlo bogata. Imala je tvornicu brašna s velikim dimnjakom, koji je dominirao donjim Mlinima. Kad je vode za mlinove bilo dosta sve je bilo u redu. Kada bi tok vode bio u opadanju gospođa Mare bi poslala svoje radnike u Vrelo (tu je izvor), da zagrade vodu koja teče prema Perovoj mlinici. Ispod mosta voda se račva na dva kraka. Jedan je išao prema Perovom mlinu, a drugi prema tvornici. Vodu je zatvarala daskama da više vode ide na njenu stranu, a tada Perova mlinica nije mogla raditi. Pero bi došo, pokupio daske i odnio doma. Jednog dana kad su “prestali ratovati” Mare mu pita da joj vrati daske, a on odgovara: “Gospođa Mare, kad su ratovali Japan i Rusija i kad je rat završio, niko nikomu ništa nije vratio”.

Jednom prigodom je vozio tu istu gospođu Maru Jelić u Grad s barkom na vesla. Tad se vozilo samo na vesla. I tako, vozeći se prema Gradu, malo su i pričali pa se Pero žalio na težak život. Kad su došli negdje ispod Orsule Pero je počeo plakati, te joj govori: “Evo došlo mi je da se utopim. Nemam u kući nimalo muke (brašna) djeci za umijesit kruh”. Digne čep na barci, a more je na brzinu počelo ulaziti u barku. “Nemoj Pero, molim te, da se utopimo, dat ću ti ja vreću muke, samo me živu dovedi u Grad!” Tad Pero zatvori čep, iseka barku, i nastavi veslati. Naravno, sutri dan je dobio vreću muke.

Drugom prilikom je jedrio s barkom, a čehinja se vozila u gonduli. On je prošao s barkom sasvim blizu nje i izvrnuo joj gondulu. “maminka, maminka”, vikala je čehinja, a Pero brzo okreni barku pa u Mline. Skinuo je jedro s barke i potrčao doma. Čehinja je prijavila napad i opisala barku, ali Pero je bio brži. Jedro je stavio u navći i ulio vodu pa govori ženi :”brzo Mare peri jedro sad će doć finance”. Tako je i bilo. Oni ga ispituju a on se opravdao. Nije mogao biti na moru kad mu žena pere jedro. Nije bilo dokaza!
Perova velika snalažljivost se vidi i iz ove zgode.
Kostopeč je bio bogat čovjek i kupovao je kvalitetno maslinovo ulje od seljaka. Perovo imanje je bilo malo, pa ni ulja nije imao na prodaju, ali bi rado zaradio pa se snašao. Ulje se prenosilo u mijehu. On je nalio mijeh vode, a na vrh 2-3 litre ulja. Donio je ulje u Kostopeča, ovaj je ulje provao, sve je bilo u redu, pa je Pero izlio ulje u kamenicu, gdje je već bilo kupljenoga ulja, ali tako da je pustio vrh od mijeha da se umoči u ulje. Tako je izlio vodu, a s mijeha se cijedilo ulje. Plaćeno mu je pa se sretan vratio doma.